Oduvek sam imala višak kilograma, i to sve veći i veći kako prolazi vreme. Probala mnogobrojne dijete, skinula 18kg besomučnim kardio treninzima, ali svaki put se vratila na staro uz poneki kilogram viška. Čak sam na tu temu kupila i pločicu koja stoji u kuhinji "I keep loosing weight, but it keeps finding me." Potpuno istinito.
Sredinom januara 2011. sam otkrila Debeljucin sajt i aktivno počela da razmišljam o stručno vođenom programu kod njegove Doktorke, obzirom da prethodna iskustva sa troje nutricionista nisu nimalo urodila plodom, čak naprotiv. Oni su propisivali svima režim ishrane koji su pročitali u nekoj knjizi i uvek je bio princip - jedan susret, plati pa se sama snađi. I meni je, kao potpunom laiku za nutricionizam bilo jasno da pet istih obroka (kifla i jogurt) kao i namirnice koje se ne mogu naći u našim prodavnicama ili papreno koštaju, ne vode ka uspehu.
Odluku da kontaktiram Doktorku odložila je moja trudnoća. Tada nisam znala da Doktorka radi i sa trudnicama. Sad znam. I sigurno ću se sa njom konsultovati prilikom naredne trudnoće.
Potrudila sam se da se pravilno hranim i što više šetam i u toku trudnoće ugojila sam se samo 8.5kg (znači samo beba i prateća oprema :), nedelju dana nakon porođaja vratila sam se na težinu pre trudnoće. I tada nastaje haos...
Pre i nakon porođaja majke non-stop, sa svih strana, stalno slušaju kako je neophodno da doje svoju bebu. Neopoziva istina. Na taj način, beba dobija idealnu kombinaciju svih potrebnih hranljivih materija a ujedno joj se jača i imunitet. Majke su bukvalno bombardovane sa svih strana dobronamernim savetima šta jesti i naravno, uz svaku namirnicu ide komentar "u što većoj količini da bi bilo dosta mleka za bebu".
Tako sam i ja slušala i slušala i odlučila da poslušam sve od reda: babice u porodilištu, patronažnu sestru koja dolazi par dana nakon izlaska iz bolnice, pedijatra i pedijatrijsku sestru u domu zdravlja, mamu, tatu, babu, tetke, strine, ujne i sve dobronamerne ljude oko sebe. I? Za dva-tri meseca ugojila sam se 14 kg!
Nije niko od svaetnika ništa loše mislio, jednostavno hteli su da pomognu. Ne osuđujem nikoga. Šteta je već napravljena - hajde da vidimo šta se može popraviti.
Reakcije okoline na moju odluku da se obratim stručnom nutricionisti bile su različite: neko je pružao podršku uz ogradu da vodim računa da i dalje imam mleka da dojim bebu, neki su bili protiv jer "beba zavisi od tebe, kad prestane da sisa - onda gladuj". Uvek sam u životu sama donosila važne i manje važne odluke, poslušala šta drugi imaju da kažu a onda sve lepo izanalizirala u svojoj glavi i presekla, pa kud puklo da puklo.
Pronašla sam Doktorkin blog, poslala joj mail sa opisom svoje trenutne situacije i pitala da li radi sa dojiljama ili treba da sačekam. Na moju veliku radost, Doktorka reče da radi i da se javim njenoj saradnici za sve dodatne informacije i objašnjenja.
Pozvala, zakazala sastanak, razgovarala sa Doktorkom o prioritetima (prvo beba pa tek onda ja) i evo dosadašnjih rezultata - beba i ja jedemo istom dinamikom (na svaka 3 sata), mama gubi na težini a beba dobija. Svi srećni i zadovoljni :)
Beba sada ima 6 ipo meseci i počela je da jede kašice. Po preporuci pedijatra prvo smo uveli povrće pa tek onda voće, kako se beba ne bi navikla samo na sladak ukus pa da teško prihvati sve ostalo. Ovo je bio naš redosled uvođenja hrane: krompir, šargarepa, jabuka, kukuruzno-pirinčani griz, bundeva, breskva (home-made zimnica). Sve to lepo skuvano pa ispasirano. Devojčica se obavezno namršti na prvi zalogaj, a onda sve češće otvara usta očekujući naredni zalogaj :)
Sredinom januara 2011. sam otkrila Debeljucin sajt i aktivno počela da razmišljam o stručno vođenom programu kod njegove Doktorke, obzirom da prethodna iskustva sa troje nutricionista nisu nimalo urodila plodom, čak naprotiv. Oni su propisivali svima režim ishrane koji su pročitali u nekoj knjizi i uvek je bio princip - jedan susret, plati pa se sama snađi. I meni je, kao potpunom laiku za nutricionizam bilo jasno da pet istih obroka (kifla i jogurt) kao i namirnice koje se ne mogu naći u našim prodavnicama ili papreno koštaju, ne vode ka uspehu.
Odluku da kontaktiram Doktorku odložila je moja trudnoća. Tada nisam znala da Doktorka radi i sa trudnicama. Sad znam. I sigurno ću se sa njom konsultovati prilikom naredne trudnoće.
Potrudila sam se da se pravilno hranim i što više šetam i u toku trudnoće ugojila sam se samo 8.5kg (znači samo beba i prateća oprema :), nedelju dana nakon porođaja vratila sam se na težinu pre trudnoće. I tada nastaje haos...
Pre i nakon porođaja majke non-stop, sa svih strana, stalno slušaju kako je neophodno da doje svoju bebu. Neopoziva istina. Na taj način, beba dobija idealnu kombinaciju svih potrebnih hranljivih materija a ujedno joj se jača i imunitet. Majke su bukvalno bombardovane sa svih strana dobronamernim savetima šta jesti i naravno, uz svaku namirnicu ide komentar "u što većoj količini da bi bilo dosta mleka za bebu".
Tako sam i ja slušala i slušala i odlučila da poslušam sve od reda: babice u porodilištu, patronažnu sestru koja dolazi par dana nakon izlaska iz bolnice, pedijatra i pedijatrijsku sestru u domu zdravlja, mamu, tatu, babu, tetke, strine, ujne i sve dobronamerne ljude oko sebe. I? Za dva-tri meseca ugojila sam se 14 kg!
Nije niko od svaetnika ništa loše mislio, jednostavno hteli su da pomognu. Ne osuđujem nikoga. Šteta je već napravljena - hajde da vidimo šta se može popraviti.
Reakcije okoline na moju odluku da se obratim stručnom nutricionisti bile su različite: neko je pružao podršku uz ogradu da vodim računa da i dalje imam mleka da dojim bebu, neki su bili protiv jer "beba zavisi od tebe, kad prestane da sisa - onda gladuj". Uvek sam u životu sama donosila važne i manje važne odluke, poslušala šta drugi imaju da kažu a onda sve lepo izanalizirala u svojoj glavi i presekla, pa kud puklo da puklo.
Pronašla sam Doktorkin blog, poslala joj mail sa opisom svoje trenutne situacije i pitala da li radi sa dojiljama ili treba da sačekam. Na moju veliku radost, Doktorka reče da radi i da se javim njenoj saradnici za sve dodatne informacije i objašnjenja.
Pozvala, zakazala sastanak, razgovarala sa Doktorkom o prioritetima (prvo beba pa tek onda ja) i evo dosadašnjih rezultata - beba i ja jedemo istom dinamikom (na svaka 3 sata), mama gubi na težini a beba dobija. Svi srećni i zadovoljni :)
Beba sada ima 6 ipo meseci i počela je da jede kašice. Po preporuci pedijatra prvo smo uveli povrće pa tek onda voće, kako se beba ne bi navikla samo na sladak ukus pa da teško prihvati sve ostalo. Ovo je bio naš redosled uvođenja hrane: krompir, šargarepa, jabuka, kukuruzno-pirinčani griz, bundeva, breskva (home-made zimnica). Sve to lepo skuvano pa ispasirano. Devojčica se obavezno namršti na prvi zalogaj, a onda sve češće otvara usta očekujući naredni zalogaj :)
Нема коментара:
Постави коментар